Ugodna neracionalnost

Ukoliko spas od tropskih vrelina gasite eksiranjem flaširane vode po primorskim kafanama, pardon lounge barovima, imamo za vas jedan super-brzi test kojim ćemo dokazati da ne razmišljate na ekonomski racionalan način.

Ok, žedni ste i naručujete litarsku flašu običene vode. Ista se mahom prodaje po cijeni od 3,5 eura. Pomalo bijesni na samog sebe ali i na paklenu vremensku prognozu zbog cijene ove flaše, pažljivio ispijate ovu flašu vode i razmišljate kako ste opljačkani. (Klimnite potvrdno ako se slažete sa nama).

.

.

Situacija na suncu se usložnjava do nivoa fotosinteze; temperatra raste i ponovo osjećate da morate zaliti svoja nepca još jednom flašicom vode. Ovog puta ste pametniji i naručujete flašicu vode koja košta 1,20 eura a koja teži 0,25 litara plus staklena ambalaža. Sad sebi u bradu mrmljate – što i nije tako skupo u odnosu na litarsku krađu. (ponovite postupak klimanja glavom ako se slažete sa nama).

Ako ste oba puta potvrdno klimnuli glavom – čestitamo iz razloga jer razmiljšljate ekonomski neracinalno, kao i većina homo sapiensa.

Prostom matematikom rečeno, litar vode u drugom slučaju bi vas koštao 4,80 eura (4 puta 1,20 eura), što je tačno 1,3 eura skuplje nego u prvom slučaju. Dakle, litar vode u velikom pakovanju je jeftinija od litra vode koji je podijeljen u manja pokovanja. Fora je u tome što vi ne razmišljate isključivo kao ekonomsko, već prvenstveno kao emotivno biće.

.

.

Ovaj efekat velike kompanije pametno koriste kada po većim cijenana prodaju manju količinu proizvoda a čija veća pakovanja po pravilu kupujete jeftinije u odnosu na manja?! Priznajemo da je ova rečenica namjerno ostavljena ovako konfuzna kako bi je pročitali par puta i shvatili o čemu se zaista radi.

U ovoj tekstualnoj minijaturi smo vam pokazali da ekonomiju, kao i mi, treba da posmatrate kao miks psihologije, sociologije, logike pa tek na kraju malo matematike; bihevioralnu ekonomiju koristimo kao alat kojim našim klijentima pomažemo da postignu bolje ukupne poslovne rezultate 🙂