Marketinska lobotomija Parade ponosa

Dok neđelja prolazi u emotivnim nabojima da li treba organizovati Paradu ponosa ili ne, odlučili smo da damo skromni doprinos ovoj problematici kroz našu sasvim neuobičajenu prizmu objašnjavanja pojava iz svakodnevnog života kroz različite ekonomske discipline.

Za odbranu teze koristićemo ekonomsku disciplinu marketing. Obzirom da je marketing multidisciplinarna nauka koja obuhvata mnogo tema (na žalost, najčešće je povezuju sa EPP-om (ekonomsko-propagandni program) i reklamama), mi ćemo se baviti dijelom marketinga koji se odnosi na konkurenciju.

Teza koju branimo je sljedeća: Ukoliko se ponašaju isključivo racionalno u smislu maksimizacije ljubavnih odnosa sa suprotnim polom, heteroseksualci/ke bi trebalo da maksimalno podržavaju manifestacije koje promovišu homoseksualci/ke.

Čitajte pažljivo, bez zamjene teza

Zašto kažemo da bi heteroseksualci/ke trebalo maksimalno podržavaju Paradu ponosa ukoliko žele da maksimizuju ljubavne odnose sa suprotnim polom?

Obrazloženje teze je prilično jednostavno: Promocijom homoseksualnih manifestacija, povećava se broj homoseksualaca/ki u društvu. Samim povećavanjem broja homoseksualaca/ki dovodi do smanjene konkurencije u segmentu heteroseksualaca/ki, obzirom da se tražnja za heteroseksualcima/kama povećava.

Pojednostavljeno: što više Parada ponosa, to više muškaraca za žene i više žena za muškarce. Vrlo prosto, zar ne?

Naravno, iz ove teze smo isključili snažne sociološke dogme, psihologiju gomile i različite nivoe ukupne društvene kultutre za prihvatanje različitosti. Kada se one uključe u ovu jednačinu, postaje jasno koliko one snažno utiču na stavove pojedinca; ne samo kada govorimo o Paradama ponosa.

Uz malu pomoć ekonomije – Think different.