Monthly Archives :

October 2017

Ekonomski Povratak u budućnost

Milos2

Oh da, sigurno ste gledali film “Bek tu d fjučr” ili “Povratak u budućnost” u kome se glavni junaci vraćaju naprijed nazad u vrijeme, shodno potrebama.

Ako niste znali, i u Crnoj Gori postoji slična pojava ali nije film. Mislimo, možda oni žive u flimu ali za nas je ovo stvarnost.

Naime, nevladina organizacija Društvo ekonomista i menadžera Crne Gore je u današnjim novima zakupila cijelu stranu o svojoj dvadesetdvogodišnjoj (22 godine, da) misiji organizacije događaja MIločerski razvojni forum. Lijepo su naveli da su počeli da ga organizuju 1996. godine, pogledajte fotografiju.

E sad, sve bi bilo slatko i lijepo da ista organizacija, dakle nevladino udruženje Društvo ekonomista i menadžera Crne Gore, postoji od – 2012. godine. Tačnije – 10.04.2012 godine. Evo i statuta u linku sa sajta pomenutog NVU. A ako ga u međuvremenu izbrišu, evo i screen shota statuta 🙂 Fino piše da je usvojen 10.04.2012 godine usvojen statut NVU.

.

Izgleda da su pojedinci iz ovog NVU uspjeli da proputuju kroz vrijeme i dokazali da su silni astrofizičari bili potpuno u pravu kada su tvrdili da je to moguće. Hajde da ih kandidujemo za Nobela i patentiramo ovu ideju kao novi izvozni proizvod koji će ispeglati crnogorski deficit koji iznosi 1,7 milijardi eura! Spavaš li mirno, Elone Masku?

Pročitali smo detaljno i pokušaj objašnjena ovog fenomena na sajtu ove NVO. Citiramo “Društvo ekonomista i menadžera je kreativni nastavak institucija čiju tradiciju baštini. Društvo ekonomista i menadžera nastavlja tradiciju Saveza ekonomista Crne Gore osnovanog 1954. godine u SFRJ. Nakon raspada SFRJ, 1999. godine Savez se preregistruje, da bi 2003. godine Belvederskim sporazumom prerastao u Udruženje ekonomista Crne Gore sa 15 sekcija.”

Pažljivim čitanjem ovog teksta zaključujemo sljedeće:

  1. u periodu od 1996. do 1999. godine MIločerski razvojni forum je organizovao Savez ekonomista Crne Gore a ne Društvo ekonomista i menadžera Crne Gore kako se u današnjoj reklami kaže!
  2. u periodu od 1999. do 2003. godine iz navedenog teksta se ne može zaključiti ko je organizovao MIločerski razvojni forum. Jednostavno, nije tačno da ga je ogranizovalo Društvo ekonomista i menadžera Crne Gore!
  3. u periodu od 2003. do 2012. godine MIločerski razvojni forum je organizovao Udruženje ekonomista Crne Gore a ne Društvo ekonomista i menadžera Crne Gore kako se u današnjoj reklami kaže!

Ne bi nas čudilo da nam kažu da ne volimo Crnu Goru kao oni. Samo što mi imamo otvorene dileme oko putovanja kroz vrijeme  🙂

Da ne ostanemo kratkih rukava, evo i par logičnih pitanja za ovu NVO:

  1. kako je moguće da organizujete događaj 1996. godine ako ste registrovani 2012. godine?
  2. Na koji račun su se uplaćivali organizacioni troškovi ovog foruma u periodu 1996. – 2012. godine?
  3. Na koji račun su se ubirali prihodi od ovog foruma u periodu 1996. – 2012. godine?

 

I na kraju, šlag na torti ove vanvremenske torte – NVU Savez ekonomista Crne Gore je registrovan – 18.10.2011 godine!? 

.

p.s. ovim tekstom ne želimo da ulazimo u to da li ovaj događaj potreban ili ne, već samo da ukažemo na nelogičnost u samopromociji uz eventualna pitanja o tome kako su se ubirali prihodi i plaćali troškovi ovog događaja…

Projekat Everest

Milos2

Prema dosadnim statistika sa naših socijalnih mreža, izgleda da je je najava Projekta Everest – prava stvar a vjerovatno izazvana pričom od IRR, NPV i investicijom vrijednom preko 300 miliona eura.

Šta je zapravo Projekat Everest? Tako je Deloitte nazvao Studiju izvodljivosti za izgradnju II bloka TE Pljevlja a kojom ćemo mi baviti danas iz jednog drugog ugla o kome se uopšte ne priča.

.

Obzirom da se radi o prilično osjetljivim stvarima, Studiju izvodljivosti za izgradnju II bloka termoelektrane Pljevlja smo skinuli sa sajta Vlade crne Gore i ona se nalazi na sljedećem linku.

O ovoj projektu postoji dosta polemika u javnosti. Neki su za, neki protiv; obje strane potežu argumente za i protiv. Priča se o pretpostavkama zaliha uglja koje su uzete kao polazna osnova za isplativnost investicije, o deficitu električne energije u zemlji, o proizvodnoj cijeni električne energija… Mi se time ne bavimo i uzimamo da su pretpostavke navedene u fizibiliti studiji 100% tačne.

.

Mi se danas bavimo onim što se zove – investicionom analizom Projekta Everest, tačnije stopom isplativosti projekta (IRR), neto sadašnjom vrijednošću (NPV) i traženom neophodnom stopom povrata sredstava (SPS).

Činjenice iz fizibiliti studije su sljedeće:

  1. tražena neophodna stopa povrata investicija (SPI) projekta iznosi 9%. 
  2. IRR (stopa isplativosti projekta) slučaju Delloite analize iznosi 10,7%. Kada je stopa povrata investicije (SPI) veća od IRR (ok, znamo da je malo dosadno ali nastavite da čitate) onda je projekat – neisplativ. Logično – stopa isplativosti projekta je manja od  troška finansiranja.
  3. NPV projekta iznosi približno 48 miliona eura. Kada je NPV veći od 0 (nule) onda je projekat  isplativ.

Sada se pitate: dobro, zašto sam čitao ovaj tekst? Polako, dolazimo do suštine današnjeg teksta.

Deloitte na strani 62 Studije izvodljivosti vrlo precizno konstatuje: neophodna stopa povrata investicije (SPI) iznosi 9%, pretpostavljajući strukturu finansiranja na sljedeći način: 30% finansiranja iz sopstvenih sredstava i 70% iz kreditnog  zaduženja.

Dakle, zahtijevana stopa povrata sredstava (SPS) je 9% ako i samo ako je finansijska konstrukcija takva da se izgradnja finansira 30% iz sopstvenih sredstava i 70% iz duga. To znači sljedeće: ako se promijeni struktura finansiranja, zahtijevana stopa povrata investicije (SPI) takođe se mijenja!

Ako promijenimo strukturu finansiranja tako što povećamo finansiranje sopstvenim sredstvima, tada se pogoršava isplativost projekta jer je finansiranje iz sopstvenih sredstava skuplje od finansiranja iz kredita.

Kada povećamo sopstveno finansiranje na sa 30 na 46%, tada je stopa povrata investicije (SPI) 10,8%. U tom slučaju je stopa povrata investicije (SPI) veća od interne stope rentabilnosti (IRR) i  tada je projekat – neisplativ.

Ova promjena je prikazana u sljedećoj tabeli (gledajte samo poslednja tri reda tabele), u kojoj smo napravili scenario analizu promjene strukture finansiranja na stopu povrata investicije.



.

Obzirom da je finansijer Češka eksportna banka odustala od finansiranja, to vrlo vjerovatno znači da će se mijenjati struktura finansiranja. 

Zaključak: Čak i slučaju da se u potpunosti ispune sve ostale pretpostavke iz Studije izvodljivosti, ako se promijeni struktura finansiranja na način da sopstveno finansiranje iznosi preko 45% ukupne investicije, Projekat Everest je neisplativ. Prevedeno u brojeve, ako se iz sopstvenih izvora bude finansiralo preko 144 miliona eura, projekat će biti finansijski neisplativ.