Monthly Archives :

February 2017

Ingvarovo carstvo

Milos2

Sa samo 17 godina, 1943. dječak Ingvar Kamprad počeo je da gradi svoje carstvo u Švedskoj, koje se danas nalazi na 41. mjestu Forbsove liste najvrednijih svjetskih brendova. Danas, njegovo carstvo-IKEA je jedan od najvećih svjetskih koncerna koji se bavi prodajom i proizvodnjom namještaja, uspješno posluje u preko 40 zemalja širom svijeta, sa 12 000 proizvoda dostupnih u oko 300 trgovina. Mnogi se pitaju kako IKEA više od 60 godina uspijeva da tako širok asortiman proizvoda prodaje po veoma pristupačnim cijenama, pritom uredno održavajući svoje zalihe.

Za početak, vidjevši da “malo carstvo” poprima globalne razmjere predstavnici kompanije odlučuju da odvoje proizvodnju od samog logističkog centra i procesa dizajna. Svoje proizvodne pogone sele tamo gdje su naravno najniži troškovi- Kina i ostale azijske zemlje, dok se u upravnoj zgradi kompanije u Švedskoj donose važne strategijske odluke i operativni procesi. Težeći da postignu efikasnost transformacije inputa u autpute, dostizanju minimalnih troškova, uz optimalnu kontrolu nabavke, paralelno nudeći kvalitetne proizvode, a konstantno zadovoljavajući potrebe kupaca (već zvuči kao nemoguća misija) kompanija je osmislila čitav niz aktivnosti zahvaljujući kojima je uspjela da štrikira svaku od ovih stavki, a ona sama postane primjer za najuspješnije funkcionisanje operativnog menadžmenta u svijetu. Smanjenje troškova su postigli korišćenjem recikliranog materijala za proizvodnju gdje i pored smanjenja troškova inputa, nabavke, transporta i drugih ne ugrožavaju kvalitet i izdržljivost svojih proizvoda. Redukciju troškova postižu i korišćenjem principa “cost-per-touch”. Shvatili su da određeni proizvod prođe više ruka prije nego što završi u domu svojih potrošača, a svaki “dodir” predstavlja trošak za kompaniju. Evo i kako: proizvod bi se iz proizvodnog pogona prenosio u magacin, zatim iz magacina u IKEA-ine radnje, iz radnji do domova potrošača, pa bi od toliko dodira proizvod postao i nepoželjan usled povećane cijene. S toga IKEA većinu namještaja prodaje u djelovima koje kupci naknadno sastavljaju. Efikasnost pri transportu iz proizvodnog pogona, iskorišćenje prostora u radnjama i magacinu, eliminisanje troškova prevoza (jer potrošači sami to rade), a pritom idejom samousluge kupci sami pakuju djelove je i smanjen broj radnika u trgovinama. 

Analiza nabavka se pažljivo obavlja, a proces nabavke je na dnevnom ili dvodnevnom nivou i to uveče, nakon zatvaranja radnje. Ovako preduzeti koraci u poslovanju objašnjavaju se tzv. Lean proizvodnjom koja ima za cilj eliminisanje otpada. Suština ovakve proizvodnje je skoncentrisati se na sve stvari koje predstavljaju dodatu vrijednost uz eliminaciju svega ostalog. Krajnje jednostavan princip. SCMS (Supply Chain Management System) počinje od distributivnog centra odakle se vrši isporuka do brojnih radnji i on pokazuje vrijeme potrebno da prođe između te isporuke pri čemu se vodi računa o kvalitetu isporuke i optimalnog nivoa inventara. Pomoć SCMS dolazi od posebnog sektora za Napredno planiranje tj. DSS-a (Decision supporting system), koji svojim predviđanjem smanjuje nivo zaliha i povećava uslugu. IKEA se oslanja na model “6 sigmi” koji zahvaljujući svim gore pomenutim aktivnostima smanjuju broj ciklusa razvoja proizvoda i njegovog menadžmenta. Bolji uvid u prodato, smanjen rizik gomilanja zaliha, praćenje isporuke, korekcija natrpanih rafova čine svakodnevne aktivnosti logističkog toka ove kompanije. Rezultat-povećana prodaja, zadovoljni kupci. Još jedna stavka je štrikirana. Preostaje samo da saberemo 2 i 2 i dobijamo model poslovanja “Lean 6 sigma” koji se najjednostavnije objasni “rade prave stvari na pravi način”.  Kad se svemu ovome doda i odlična komunikacija sa približno 2000 dobavljača iz 50 zemalja, ostvarivanje dugoročne saradnje potpisivanjem ugovora IKEA zaista opravdava epitet kompanije sa najuspješnijim operativnim menadžmentom. Sada već ove poslovne aktivnosti počinju da liče na reklamu sa TV shopa, gdje mislite da ste čuli sve o cijeni i proizvodu kad ono “ali to nije sve” zadrži ipak još malo vašu pažnju. IKEA naime posjeduje poseban pravilnik za proizvodnju kako bi se minimizirao štetni uticaj na okolinu (IKEA Way of Purchasing Home Furnishing Products- IWAY). Ova kompanija posebno vodi računa o načinu funkcionisanja biznisa stavljajući akcenat na održivost i pozitivan uticaj na okolinu jer kako kažu “želimo niske cijene ali ne po svaku cijenu”.

Pored svega ovoga IKEA konstantno radi na zadovoljavanju potreba kupaca, ne želeći da ih ograničava na “samo” 10 000 proizvoda. Pomoću online platforme kupci mogu sami da dizajniraju namještaj. 

Osnivač ovog, sad već ogromnog carstva, Ingvar Kamprad je rekao “Najopasniji otrov je osjećanje postignuća. Protivotrov je da svako veče razmišljate šta možete bolje uraditi sjutra.” IKEA iz dana u dan pokazuje da su ove riječi zaista ozbiljno shvaćene.

Ljubavni biznis

Milos2

.

Ljubav je rizična ali i visoko isplativa investicija. Rizična jer zahteva ulaganje ljudskog najsporije obnovljivog resursa – srca, pritom bez ikakvih unapred datih garancija da će se uloženo i vratiti. Visoko isplativa jer vraća beskonačno više samo ukoliko odlučimo da u odnosu poslujemo fer, iskreno uz puno poverenja, mašte i odmerenosti. 

.

Mada, to nije onaj rizik koji te koči – već onaj koji te začikava. To je rizik koji budi sladostrašće, koji te tera da se zapitaš „Da li ću samo da stojim ili ću i da postojim?“, koje te tera da postaviš sebi jedno od egzistencijalnih pitanja „Da li ću samo da preživljavam ili da uživam?“.  Odgovor da je biznis na neki poetski način ljubav, nameće se kada shvatimo da ljudi ista ovakva pitanja postavljaju sebi kada se odvaže da kuju ljubavne ali vala i one biznis planove.

.

Ljubav je obećani raj za one sa slomljenim egom. Ko prvo polomi svoj ego, nikad neće morati da leči svoje povređeno srce. Problem je kada je poredak lomljave obrnut pa se do ega ni ne stigne – zato danas veoma često imamo utisak da živimo u vremenu ego manijaka koji nemaju srca. Živimo ne znajući da jedino tada, na pukotinama svog slomljenog sebičluka može izrasti naš najveći životni plan – srećna porodica. Dodajte tom planu i topli biznis dom; lična ali i sreća naših najbližih biće potpuna, kosmički smirena. Pogledajte u zvezdani svod koji nas okružuje; milijarde zvezda šalju istu poruku – kreni, otkoči se i prepusti se ljubavi u svim njenim oblicima.

.

Znajte – zaljubljenost je samo zanimljiva početna faza u ljubavi kad se produvavaju motori. Zagrevanje za ljubav. Zaljubljenost je ubrzanje motora hemijskim supstancama na putu ka sigurnoj luci. Zato vozite pažljivo, jer kad kratkoročne hemikalije izvetre a vi ih ne zamenite dugoročnim emocijama – ostanete parkirani na stranputici; zarobljeni u duhovima prošlih vizija sa večitim preispitivanjem sebe.

.

O kako ljubav voli vizionare! One koji bez straha kreiraju budućnost, kojima neizvesnost umesto ručne podiže nivo adrenalina. Voli one za koje je nemoguće samo ono što još uvek nisu pokušali da urade. U ljubavi ne uspevaju oni gladni ljubavi koji bi da rizikuju ipak samo na kašičicu. Ne uspevaju oni od sunca prokuvali koji bi ipak da se okvase samo do gležnjeva. Oni koji bi da čekaju da im dođe na vrata stana, da im legne u krevet i da tu zauvek ostane. U životu sve dok se ne budete potpuno (pre)dali onome što volite, nemate prava ni da se žalite zašto ono što volite nije potpuno vaše. Zato, bilo da se radi o ljubavi, biznisu ili hobiju – ne očekujte polodove svog rada ako radite štedeći sebe. Predajte se užitku stvaranja nečega tako jedinstveno vašeg a tako vanvremenskog za sve ostale. Svaka vaša neprespavana noć vredi nečijeg osmeha, nečije sreće, nečijeg zadovoljstva. Ne plašite se poraza. U ljubavi i poslu ne postoje porazi već samo lekcije koji će nas učiniti zrelijim, zadovoljnijim i ispunjenijim svakodnevnim radostima.

.

Potrudite se da živite ostavljajući svoj trag ljubavlju, a ne da živite ljubav u tragovima. Potrudite se da radite ono što vi volite, a ne da se trudite da zavolite ono što vam drugi govore da radite. Zato prvo pokrenite sebe, započnite sopstveni ljubavni biznis koji živi unutar vas, a zatim i onaj koji će živeti izvan vas – ljubav prema sopstvenom biznisu. Budite snažno svoji a istovremeno otvoreni za druge. Dozvolite ljubavi da vas pokrene, pređite taj prokleto umišljeni Rubikon i prepustite se čarima Nepredvidivog, toj lucidoj magiji beskonačne sreće i spokoja.

Životni daltonizam

Milos2

.

Daltonizam je nemogućnost raspoznavanja jedne od tri osnovne boje i predstavlja vid delimičnog sljepila”

Da, Crna Gora je regionalni lider u EU integracijama. Ne, Crna Gora nije najgora država na svijetu. Ne, Crna Gora nije razvijena shodno potencijalima kojima raspolaže. Da, Crna Gora ima visok rast bruto društvenog proizvoda. Ne, taj rast se nije pravilno rasporedio na sve segmente društva. Da, rast bruto društenog proizvoda pratio je značajno veći rast duga države, privrede i stanovništva. Da, sjever Crne Gore je nedovoljno razvijen imajući u vidu resurse koje posjeduje. Da, poreski dug iznosi preko 770 miliona eura. Ne, ne može se naplatiti preko pola milijarde eura tog duga. Da, neko može da uvede kompaniju u stečaj pa otvori novu firmu koja se bavi istom djelatnošću. 

.

.

Da, imamo dobre investicije u sektoru turizma. Da, imamo premalo ozbiljnih investitora iz EU i SAD-a. Da, treba što prije da uđemo u EU da bi povukli što više bespovratnih sredstava iz EU fondova. Ne, još uvijek nismo zaslužili da uđemo u EU. Ne, ne treba bespogovorno prihvatati ono što propagiraju zapad i istok. Da, trebamo ostati autentično svoji. Da, treba pametno da ćutimo kada se veliki sukobljavaju. Da, prilično smo nebitni na svjetskoj geopolitičkoj mapi. Da, penzije jesu nepodnošljivo niske. Da, penzioneri su najurednije platiše. Ne, cijena struje, vode i komunalija nije tržišna. Da, imamo dovoljno naših voda za piće. Da, treba nam pametan i dobro promišljen državni intervencionizam. Da, naša ekonomija ima značajne strukturne disbalanse zbog čega godišnje izvozimo 1,3 milijarde eura čistog novca. Da, ovakvi disbalansi dovode do dugoročno neodrživog stanja u javnim finansijama. Da, imamo prihod od turizma od preko 800 miliona eura. Da, 95% toga prihoda potrošimo na uvoz roba, usluga i radne snage dok nama ostaju mrvice sa obilnog turističkog stola. Ne, ljetnja turistička sezona ne smije da traje 60 dana. Ne, nismo elitna turistička destinacija kada hamburger/parče pice u špicu sezone košta jedan euro. Ne, ne konzumiramo u dovoljnoj mjeri domaće proizvode.

.

.Da, lakše se baviti trgovinom nego proizvodnjom. Ne, lošim kompanijama ne treba izlaziti u susret sa beskonačnim reprogramima poreskih dugova. Da, tenderi se namještaju. Ne, nisu svi tenderi namješteni. Ne, ne treba nam autoput Bar-Boljare kada naša ekonomija ne može da izdrži toliko zaduživanje. Da, treba nam treća traka od Bara do Boljara. Ne, nismo trebali ugovoriti kredit za autoput u dolarima. Da, treba nam Jadransko-Jonski autoput koji ćemo strpljivo finansirati iz EU fondova. Da, imamo puno visokoobrazovanih ljudi. Ne, oni nemaju gdje da rade. Da, postoji neusklađenost tržišta rada i ponude radne snage. Da, u državnoj administraciji radi previše ljudi. Ne, ne rade svi jednako. Da, ima velikih profesionalaca u državnoj administraciji. Ne, neradnik se ne može lako otpustiti.

.

.

Da, nedostaje nam konstruktivno kritičko razmišljanje. Da, najviše nekonstruktivno kritikuju oni koji su najmanje ostvareni. Ne, nismo najpametniji. Ne, ne treba čvrsto da osuđujemo ono o čemu malo znamo. Ne, život nije onakav kakav je prikazuje na društvenim mrežama. Ne, prišivanje epiteta ljudima koje ne poznajemo nije lijepo. Da, treba da budemo manje sujetni i priznamo greške. Da, treba zabraniti rijaliti programe, kič i šund. Ne, polarizacija društva tipa “ako nisi sa mnom protiv mene si” nije normalna. Ne, nije svako ko glasa vladajući establišment loš čovjek. Ne, nije svako ko glasa opozicione strukture protiv Crne Gore. Da, imamo pozitivne primjere u društvu koje ne promovišemo adekvatno. Da, profesije koje predstavljaju stubove društva nisu adekvatno plaćene. Da, i nama se čini da su te profesije planski osiromašene. Da, mediokritetski sadržaji dominiraju medijskim prostorom zbog čega pristojni ljudi ne žele aktinije učešće u javnom diskursu. Da, treba mnogo više da slušamo i dijelimo dobronamjerne savjete. Ne, plate ne smiju da kasne jedan dan. Ne, šanse nisu jednake za sve. Da, veliki broj ljudi se zapošljava preko veze. Da, većina ljudi želi samo pristojno da živi od svog rada. 

Da, Crna Gora ima premalo ljudi da bi imala ovoliko podjela. Ne, nemamo puno vremena za gubljenje. Da, vjerovatno svako od vas ima makar jednu primjedbu na ovaj tekst. I to je u redu; svako ima pravo na svoj životni daltonizam.

.